Kolege za vreme rata

Iako sve kolege u JYSKu u Ukrajini dele zajedničku tragediju, teški trenuci se doživljavaju drugačije.

Neki rade u prodavnici. Neki su u oružanim snagama ili u odbrani koja štiti civile. A neki su preživeli dane i noći okruženi neprijateljem u podrumima ili skloništima od bombi.

JYSK je u kontaktu sa svima njima, a u nastavku su neke od njihovih ličnih priča.

Prva pomoć ranjenicima

Andriy Bezkhlibny, oblasni menadžer za nameštaj u Kijevu, i njegova koleginica i partnerka Alina Dorosh, koja je operater korisničke službe, pomažu patrolnoj policiji.

Pre nego što se pridružio JYSKu, Andriy je bio stariji poručnik u zdravstvenoj radnoj snazi. I on i Alina su imali osnovna znanja o pružanju prve pomoći ranjenicima. U prvim danima rata, obučavali su vojnike u pružanju prve pomoći. Sada spasavaju živote tako što preuzimaju policijske dužnosti.

„JYSK je takođe pomogao našoj jedinici sa vrećama za spavanje, ćebadima i peškirima. Osim toga, zahvaljujući kolegama iz korisničke službe, kupili smo sve što je policiji bilo potrebno“, kaže Alina.

„Hvala kompaniji na podršci, pomoći i brizi. Sada je teško i strašno i plašim se svaki put kada idem na misiju. Ali to je sada nova normalnost u Ukrajini i svi radimo važan posao na našim frontovima“, kaže Andriy.

Od Harkova do Lavova

Store Manager u Harkovu, Oleksiy Simbiriov, evakuisan je u zapadnu Ukrajinu nakon sedam dana bombardovanja.

„Došavši u Lavov, odmah sam zatražio da idem na posao i sledećeg dana sam počeo. Veoma sam se obradovao ovoj prilici jer radni zadaci skreću pažnju sa problema, strepnje i praćenja vesti“, kaže Oleksiy.

„Ponosan sam što JYSK nije ostao po strani već je donirao mnogo robe volonterima. Otvorili smo neke od prodavnica za naše kupce. Potrebni smo im jer prodajemo esencijalnu robu. Za tepisima, jastucima, dušecima, kaučevima na razvlačenje itd., potražnja je daleko premašila ponudu. Prodali smo sve što je moglo da se proda! Sa naše strane, trudimo se da svakom kupcu ponudimo jedinstvenu uslugu, uprkos posebnim uslovima rada“, nastavlja Oleksiy.

Devet dana u podrumu

Yulia Bondarchuk, Store Manager u Buči, nedaleko od Kijeva, živela je sa decom u podrumu devet dana okružena borbama napolju.

„Neizvesnost je bila najstrašnija stvar dok smo bili tamo. Plašili smo se da izađemo napolje i stalno je bilo bombardovanja, helikoptera i borbenih aviona. Šokantna vest je da je u tržni centar u kome se nalazila naša radnja uletela granata i da je izbio požar“, kaže Yulia, koja je bila sama sa decom dok joj je muž bio u inostranstvu.

„Konačno smo našli čoveka koji je imao auto i usudio se da nas odveze. Brzo sam uzela svoju decu i dve mačke jer je to bilo najvažnije. Posle svih ovih događaja, materijalne stvari mi više ništa ne znače. Tada je sve izgledalo kao san: kako smo odlazili i koliko je bilo strašno. Mislim da uopšte nisam disala. Ljudi sa mitraljezima, hici koji lete iznad njihovih glava. Sećam se da sam svima zahvalila što smo živi. Veoma sam zahvalna ljudima koji su pomogli u ovoj strašnoj situaciji“, objašnjava Yulia.

Snažno jedinstvo

Anastasia Zakharova iz prodavnice u Buči bila je okružena skoro dve nedelje u strašnim uslovima sa suprugom i trogodišnjim sinom.

„Drugog dana rata, internet je nestao. Tri dana kasnije nije bilo ni svetla ni vode, a sedam dana kasnije nije bilo ni gasa. Kažu da se čovek na sve navikne. Da, prilagodili smo se. Nosili smo vodu u kantama iz bunara, napravili šporet za kuvanje u dvorištu, sipali benzin iz automobila u agregat da bismo punili telefon. Sve komšije su postale snažan tim“, kaže Anastasia.

„Onda je postalo veoma zastrašujuće kada su nam se približile borbe i vodile se napolju tri sata. Tada je postojala samo jedna misao: da se ode sa detetom, ali bilo je kasno, naš grad je bio okupiran. Kolone neprijateljskih vozila postrojile su se oko našeg stambenog kompleksa. Čekali smo humanitarni koridor koji je konačno otvoren 8. marta. Bekstvo je trajalo veoma dugo u koloni dugoj nekoliko kilometara. Videli smo sve: opremu, neprijatelje. Stajali su na svakih sto metara sa mitraljezima, a oko nas su se čule samo eksplozije. Nismo znali šta će biti sa nama. Kada smo stigli do naše vojske, svi su plakali: Najgori trenuci u mom životu bili su iza mene“, objašnjava Anastasia.

Kateryna i njen „ženski bataljon“

Kateryna Hrushchenko iz prodavnice u Harkovu morala je da napusti svoj dom i grad i sada organizuje humanitarnu pomoć u selu u blizini Harkova.

U susedstvu je oko 500 doseljenika iz Harkova. Mnogi od ovih ljudi bili su redovne mušterije u JYSK prodavnici u kojoj je radila.

„Svakog dana imam puno posla: Sastavljam spisak migranata, prikupljam potrebe i zahteve stanovnika, pakujem i otpremam humanitarnu pomoć itd. Ali odlučila sam da se tu ne zaustavim. Pridružila sam se ženskoj volonterskoj zajednici. Naša organizacija ujedinjuje snažne i aktivne žene iz različitih delova Ukrajine. Mi smo „Ženski bataljon“! Imamo sopstveni veb-sajt i aktivno razvijamo stranice na društvenim mrežama“, kaže Kateryna.