Troje kolega koji rezimiraju godinu dana u ratu

24. februara 2023, biće godinu dana otkako je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu. GOJYSK.com je razgovarao sa troje ukrajinskih kolega o njihovom svakodnevnom životu u zemlji koja je u ratu. 

Gloria Magdiy, menadžerka prodavnice u Zaporožju 

Kako sada izgleda vaš radni dan u odnosu na pre 24. februara 2022? 

24. februar je doneo neke promene u naše živote, ali smo se i prilagodili na tu stvarnost. Ako se ujutru oglasi alarm, imamo dogovor da ne idemo na posao dok ne prođe. Ako smo na poslu kada se alarm oglasi, zamolimo sve kupce da napuste prodavnicu.  

Kako vi u prodavnici postupate ako nestane struje, ako nema grejanja ili vode itd? 

Na sreću, nemamo nikakvih problema sa nestancima struje i vode. Opremljeni smo agregatom i stanicom za punjenje. Nažalost, u prodavnici nema grejanja, jer šoping-centar u kom se nalazimo ne uključuje grejanje. Taj problem smo rešili dodatnim jaknama.  

Šta vas podstiče da idete na posao sa rizikom od alarma za vazdušnu opasnost i napada? 

Meni nije teško da održim normalnu atmosferu, jer pokušavamo da se malo našalimo o svemu tome, a to pomaže. Iskreno, smirenija sam dok sam na poslu. Na poslu ima dosta da se radi, pa čak i nakon noćnog granatiranja, nema vremena da se sećam toga. 

Mnogi muškarci i žene iz vaše zemlje su pobegli iz Ukrajine zbog rata. Zašto ste odabrali da ostanete? 

Bila sam u Nemačkoj četiri meseca. Suprug je insistirao, iako ja zapravo nisam želela da odem. Napustila sam Zaporožje kad je bilo bezbedno, ali kad sam se vratila, počela su teška granatiranja. Jedno se odigralo na 300 metara od moje kuće.  

Suprug je otišao u oružane snage. Čak i sa takvim strahom i užasom, rekla sam: „Ne idem nikud dok ne bude potpuno nepodnošljivo.“ JYSK, a posebno moja prodavnica, jesu moja druga porodica i ne želim da odem. Puno hvala menadžmentu kompanije na ogromnoj podršci. 

Anna Bykova, menadžerka prodavnice u Kijevu

Kako sada izgleda vaš radni dan u odnosu na pre 24. februara 2022? 

Teško je reći. U Kijevu ne bude alarma po nekoliko dana zaredom, a rakete ne lete ka nama. Obično se toliko udubim u posao da ponekad na trenutak zaboravim šta se dešava iza te rutine. Već smo se prilagodili radu tokom vazdušne opasnosti da često u skloništu radimo korisne stvari sa kolegama: pripremamo cenovnike za kampanju, diskutujemo o rezultatima rada prodavnice i postavljamo nove ciljeve, čitamo koncepte i novosti na MYJYSK.  

Šta vas podstiče da idete na posao sa rizikom od alarma za vazdušnu opasnost i napada? 

Lično, sviđa mi se stav kompanije prema zaposlenima i odgovornost prema kolegama. Svi smo u istim uslovima. Samo podržavajući jedni druge motivišemo sebe da ne odustajemo, već da se krećemo napred ka našim ciljevima.  

Mnogi muškarci i žene iz vaše zemlje su pobegli iz Ukrajine zbog rata. Zašto ste odabrali da ostanete? 

Bilo je sumnji, naravno, želje da odvedem decu dalje od to straha. A pre rata, ozbiljno sam razmatrala tu opciju.  

Ali prva stvar koja me je sprečila da odem su moji roditelji, koji ne mogu da žive sami. Oni žive u regionu Sumu na granici sa Rusijom, gde su se vodite teške borbe. Nisu želeli da napuste svoju rodnu kuću, nisu mogli. Shvatila sam da ne bih mogla mirno da živim u inostranstvu znajući da sam ostavila rodbinu u Ukrajini.  

Kada su prodavnice jedna po jedna počele da se otvaraju već u aprilu, konačno sam shvatila da neću nikud otići. Potrebna sam ovde! 

Roman Klymovych, menadžer prodavnice u Kijevu

Kako sada izgleda vaš radni dan u odnosu na pre 24. februara 2022? 

24. februara, svi su počeli da uče da žive u ratnom režimu. Sada u stanju rata živimo već godinu dana. Bez obzira kako to zastrašujuće zvuči, navikli smo se. Radni dan sada skoro da se ne razlikuje od toga kakav je bio pre 24. februara, osim komplikacija usled nestanaka struje i periodičnih alarma na koje smo se već navikli. Sada tačno znamo sve radnje u prodavnici radi bezbednosti svih. 

Kako vi u prodavnici postupate ako nestane struje, ako nema grejanja ili vode itd? 

Kada postoji problem sa nestankom struje, to obično ima veliki uticaj na proces rada. Nema svetla, kase ne rade, tako da ne možemo da prodajemo proizvode. Stoga je kupljena napojna stanica kako bismo osigurali svetlo tokom zamračenja. Što se tiče grejanja, ove godine je zima bila topla, tako da u prodavnicama nije previše hladno. Nije bilo problema sa vodom.  

Šta vas podstiče da idete na posao sa rizikom od alarma za vazdušnu opasnost i napada? 

Svako se bori na svom frontu. Dok nas neki štite sa oružjem u rukama, drugi moraju da idu na posao i podrže ekonomiju Ukrajine. To su sada značajne stvari.  

Mnogi muškarci i žene iz vaše zemlje su pobegli iz Ukrajine zbog rata. Zašto ste odabrali da ostanete? 

Mislim da je svako izvagao za i protiv pre nego što je doneo tako važnu odluku.  

Glavna stvar je da se osećamo bezbedno tamo gde jesmo. Živimo na zapadu, gde su se mnogi doselili iz drugih regiona Ukrajine. Nisu samo u inostranstvu. Da, ne postoji bezbedno mesto u Ukrajini kada se lansiraju rakete, jer niko ne zna gde će udariti. Međutim, siguran sam da nigde nije bolje nego kod kuće. Zato sam odlučio da ostanem. 

Ispod možete na mapi Ukrajine videti gde rade ovo troje menadžera prodavnica.